Ponekad tako u neko kisno predvecerje..

Ponekad tako u neko kisno predvecerje... osecam neobjasnjivu ceznju za nekim... Neobjasnjivu potrebu da dodirnem neciju ruku, da s nekim razmenim topao pogled ili rec... Da pustimo neznu muziku i cutimo zajedno...
Ponakad mi je potreban onaj koga nema ili je daleko Ili postoji samo u mojim snovima. Neko stvaran ili izmisljen...
Zato i onda kada tebe nema,kada nisi tu...  tuzan nisam... Pustim samo moje misli da te pronadju  I osetim kako mi se dusa neznoscu ispuni.Osmeh se pojavi na mom licu i radost ga osvetli.Sapnem ti tada kroz daljine,kroz vreme .Hvala ti sto postojis  Ljubavi moja makar ,gde god bila  u ovoj kisnoj noci.