Vezan necim nevidljivim za tebe.. Gde god da sam, tu si bila ,po celim telom si mi osarana,ima te spolja i iz unutra, budan ili uspavan opet si tu i ne mrdas i nedas mi mira..
Ne znam sta je to, I bas mi i nije bitno kako to ljudi nazivaju..
Vazno mi je kako to dusom nazivam...
Zatvaram oci i opet si tu, u snovima drzis me za ruku..
Vetrovi nose poljupce u zraku, i ljubav sto osvetljav put do tebe u mraku.
Svaki izdah vreo od ceznje, da li to budan ja sanjam tvoj dodir sto srce mi steze i poljupce sto dusu mi gore do kraja a jedina su moja precica do raja.
Probudi me kad prodje sve, kad nase duse u jednu se pretvore.
Dodirni me, jer budan sanjam kako srce na dlanu ja ti poklanjam.
Pronadji me u snovima, na istom raskrscu cekam te ja, izmedju jave i sna, gde se grle kisne kapi ,gde tvoje ime ljubav zove se, gde si pocetak i kraj, moja tama i moj sjaj
Pronadji me u mislima, noci ove srce svoje saljem ti uzdahom vetrova.
Zagrli me i samo jos jednom budi tu, zatvori oci i otvori srce samo za mene Lubavi makar u snu. ❤
knnez-milan !
Aucun commentaire:
Enregistrer un commentaire