U kišno jutro
snovima jezdim.
Na nebu svojem
kistom plaveti
bojim tragove
sećanja i nade.


U kišno jutro
dok nebo plače
suzama tananim,
snovima svojim
plovim kroz oblake
i dotičem tragove
svojih želja.


Lagano, kao ptica
kružim prostorom
iznad sivih oblaka
i kistom od snova
opet šarenu dugu
sa svojeg neba,
do reke spuštam.

Neka je.

Neka se šareni,
u mojim snovima,
sva od uspomena
i nadanja satkana.
Svu ljubav svoju
u njoj sam pretoćio

Milan.....